Far­ma ma­ga­ra­ca u Mar­ti­ni­ći­ma ne­dav­no je pro­sla­vi­la go­di­nu da­na po­sto­ja­nja i is­pu­ni­la je je­dan od glav­nih ci­lje­va – sa­ču­va­la je ma­gar­ce od iz­u­mi­ra­nja, sa­op­štio je vla­snik far­me Dar­ko Sa­ve­ljić. Far­ma bi­lje­ži ogrom­nu po­pu­lar­nost i po­sje­će­nost što, ka­ko ka­že Sa­ve­ljić, zna­či da je sa­ču­van dio tra­di­ci­je jer do pri­je tri de­ce­ni­je go­to­vo da ni­je bi­lo ku­će u Cr­noj Go­ri ko­ja ni­je ima­la ma­ga­re ko­je se ko­ri­sti­lo za tran­sport vo­de, dr­va i za na­po­ran rad u po­lju. Lju­di su ta­da, po­ja­šnja­va Sa­ve­ljić, bi­ra­li ma­gar­ce jer su adap­ti­ra­ni na krš, iz­dr­žlji­vi su, ni­je­su pro­bir­lji­vi i je­du znat­no ma­nje ne­go ko­nji.
Sa­ve­ljić ka­že da je vi­še od osam hi­lja­da lju­di po­sje­ti­lo far­mu za go­di­nu.
– Ovo ni­je kla­sič­na far­ma gdje se ži­vo­ti­nje tre­ti­ra­ju he­mi­jom i dr­že ve­za­ne. Ma­ga­r­ci ži­ve slo­bod­no, ima­ju na ras­po­la­ga­nju hek­ta­re pa­šnja­ka, a do­hra­nju­ju se sa­mo si­je­nom. Far­ma je i azil za ži­vo­ti­nje ko­je su zbog na­por­nog ra­da ili ne­po­volj­nog tret­ma­na u lo­šem sta­nju, ka­ko bi im se, ide­al­nim uslo­vi­ma, po­vra­tio ži­vot. Od 25 ma­ga­ra­ca, za šest njih far­ma je azil i uto­či­šte od gla­di i bru­tal­no­sti. Ne mo­že­te da vje­ru­je­te u ka­kvim su uslo­vi­ma i u ka­kvom su sta­nju bi­le po­je­di­ne ži­vo­ti­nje ko­je su sa­da na far­mi. Da funk­ci­o­ni­še si­stem i da se im­ple­men­ti­ra Za­kon o do­bro­bi­ti ži­vo­ti­nja, po­je­di­ni biv­ši vla­sni­ci pla­ti­li bi vi­so­ku ci­je­nu svog lo­šeg od­no­sa pre­ma ži­vo­ti­nja­ma – re­kao je Sa­ve­ljić.
On na­vo­di da na far­mi sva­ka ži­vo­ti­nja ima svo­je ime. Naj­mla­đe je Sr­ce, ro­đe­na je pri­je dvi­je sed­mi­ce. Mno­go lju­di je već do­šlo da je vi­di – ula­zni­ca je bi­la cr­tež sr­ca ili bi­lo šta što ima ob­lik sr­ca.
– Po­red to­ga što je osno­va­na da za­šti­ti ma­gar­ce od iz­u­mi­ra­nja, far­ma ima cilj edu­ka­ci­ju gra­đa­na. Vi­še od osam hi­lja­da lju­di po­sje­ti­lo nas je za go­di­nu da­na. In­te­re­sant­no je da su rad­nim da­ni­ma to­kom ma­ja dnev­no do­la­zi­le i po dvi­je ško­le sa po 200-300 uče­ni­ka u po­sje­ti far­mi. Ula­zni­ca za far­mu je ki­lo­gram šar­ga­re­pe ili ja­bu­ka po oso­bi i ona se da­je ma­gar­ci­ma. Ovo je je­di­na ula­zni­ca ko­ja se je­de – na­gla­ša­va­ju na far­mi. Ima­mo uspje­ha i kod li­je­če­nja auti­zma – tri mla­de oso­be če­sti su po­sje­ti­o­ci far­me. Us­po­sta­vi­li su kon­takt sa ma­gar­ci­ma i, pre­ma ri­je­či­ma nji­ho­vih ro­di­te­lja, nji­ho­vo sta­nje je znat­no bo­lje – re­kao je Sa­ve­ljić.
On ka­že da u ci­je­loj dr­ža­vi ne­ma vi­še od 150 je­din­ki, ma­hom mu­ških jer su oni iz­dr­žlji­vi­ji u po­slo­vi­ma za ko­je se ko­ri­ste.
– Da­nas je u Cr­noj Go­ri vi­še pe­li­ka­na ne­go ma­ga­ra­ca, u to smo pot­pu­no si­gur­ni – re­kao je Sa­ve­ljić.
Far­ma na Fej­sbu­ku ima ne­vje­ro­va­tan uspjeh.
– Usko­ro sla­ve go­di­nu po­sto­ja­nja na toj so­ci­jal­noj mre­ži, gdje ih je do pr­vog ro­đen­da­na po­sje­ti­lo ili pre­gle­da­lo po­sto­ve vi­še od 360 hi­lja­da po­sje­ti­la­ca. U istom pe­ri­o­du pri­ku­pi­li su vi­še od 5.500 pra­ti­la­ca stra­ne, pa je ova stra­na po­sje­će­ni­ja od mno­gih ko­je se na­iz­gled ba­ve atrak­tiv­ni­jim te­ma­ma. Dav­no smo pre­sti­gli ne­ke po­li­ti­ča­re i po­li­tič­ke par­ti­je – ka­žu far­me­ri.
B.Ma.


Li­tar mli­je­ka 50 eura

Ma­ga­ri­ce dnev­no da­ju ne vi­še od po­la li­tra mli­je­ka, če­sto pu­ta znat­no ma­nje. To je i raz­log za­što je ma­ga­re­će mli­je­ko sku­po. Je­dan li­tar ko­šta 50 eura. Mli­je­ko mo­že da se za­mr­zne i ču­va u hlad­nja­ku, a da se ne uma­nji nje­go­va bi­o­lo­ška vri­jed­nost. Za te­ške bo­le­sti dje­ce ovo mli­je­ko da­je se bes­plat­no.
Ma­ga­re­će mli­je­ko je po­tu­no pri­ro­dan, or­gan­ski pro­iz­vod. Mli­je­ko se na­kon mu­že fil­tri­ra kroz ste­ril­nu ga­zu i za­mr­za­va. Sla­du­nja­vog je uku­sa, ni­skog sa­dr­ža­ja lo­ših za­si­će­nih ma­sno­ća i sa vi­so­kim udje­lom ome­ga-3 i ome­ga-6 ma­snih ki­sje­li­na. Bo­ga­to je kal­ci­ju­mom, mag­ne­zi­ju­mom, fos­fo­rom, cin­kom i ka­li­ju­mom. Li­zo­zi­mi i lak­to­fe­ri­ni iz mli­je­ka uti­ču na iz­grad­nju imu­ni­te­ta i pri­rod­ni su an­ti­bi­o­ti­ci. Ovo mli­je­ko li­je­či ili ubla­ža­va simp­to­me ast­me, ka­šlja, bron­hi­ti­sa, upa­le cri­je­va, aler­gi­ja, ko­žne bo­le­sti, a zna­čaj­no po­bolj­ša­va imu­ni­tet. Pre­po­ru­ču­je se i no­vo­ro­đen­ča­di­ma umje­sto pra­ška­stih za­mje­na za mli­je­ko ili dru­gih vr­sta mli­je­ka, po­seb­no dje­ci ko­ja su aler­gič­na na mli­je­ko. Ne­pre­ra­đe­no, ko­ri­sti se u ko­zme­ti­ci za li­je­če­nje ek­ce­ma, pso­ri­ja­ze i za uljep­ša­va­nje kao hlad­na ma­ska za ko­žu – sa­op­štio je Sa­ve­ljić.
Ma­ga­re­će mli­je­ko ko­ri­sti se is­klju­či­vo ter­mič­ki neo­bra­đe­no. Bi­lo ka­kvo za­gri­ja­va­nje uni­šta­va svoj­stva zbog ko­jih se mli­je­ko kon­zu­mi­ra. Dnev­no se pi­je je­dan de­ci­li­tar ta­ko što se do­za pi­juc­ka u vi­še na­vra­ta dnev­no. Uko­li­ko ukus ne od­go­va­ra, mo­že se mi­je­ša­ti sa dječ­jim kek­som ili dru­gim mli­je­kom, ako oso­ba ni­je aler­gič­na na mli­je­ko.